IFP/VEŠTINE implementira na Kosovu projekat pod nazivom "Razvijanje veština za potrebe rekonstrukcije i obnove Kosova" koji finansira Vlada Italije. Projekat je pokrenut u februaru 2001. godine u trajanju od 3 godine sa budžetom od 1.8 miliona američkih dolara. Kosovska privreda se suočava sa dva izazova: oporavkom od strukturalnih šteta nastalih usled sukoba i prelaskom na tržišno privređivanje. Rekonstrukcija i obnova Kosova najvećim delom zavisi od razvoja njegovog stanovništva, te smanjenja nezaposlenosti i nepotpune zaposlenosti. Cilj projekta "Razvijanje veština za potrebe rekonstrukcije i obnove Kosova" koji finansira Vlada Italije je uspostavljanje sistema stručne obuke za nezaposlena odrasla lica i radnike, kao i izgradnja kapaciteta sa ciljem jačanja kosovskih institucija rada u vezi sa pružanjem savetodavnih i usluga profesionalne orijentacije, te druge pomoći nezaposleni licima. Da bi se povećala zaposlenost, fleksibilna obuka zasnovana na ponudi i potražnji radi sticanja kako tehničkih tako i veština usmerenih ka samo-zapošljavanju, obezbeđuje se u institucijama za stručnu obuku ili na poslu. Programi se isključivo zasnivaju na kompetencijama, i osmišljeni su tako da pružaju različite nivoe obuke u poslovima koji imaju prioritet i izabranim oblastima zanimanja, uključujući i veštine zapošljavanja. Projektnom strategijom su naznačene trenutne potrebe koje se odnose na nepostojanje infrastrukture za pružanje programa stručne obuke i prekvalifikacije, i stvaraju temelji dugoročne održivosti aktivnosti obuke odraslih lica. Direktni korisnici projekta su menadžment i osoblje u institucijama za stručnu obuku , kao i osoblje Zavoda za zapošljavanje, regionalnih i opštinskih službi za zapošljavanje koje je uključeno u programe obuke i prekvalifikacije. U krajnje korisnike također, spadaju demobilisani vojnici, nezaposlena mlada lica, invalidna lica i druge ugrožene grupe. Gender ravnopravnost i jednake mogućnosti za stručnu obuku i zapošljavanje se promovišu tokom implementacije projektnih aktivnosti i odnose se i na direktne i na krajnje korisnike (izbor nastavnika, osoblja koje radi na na poslovima zapošljavanja koje treba uključiti u programe obuke, gender komponentu obuke u svakom programu, smernice za izbor polaznika obuke, itd.).